Seeds Gallery Com,
5/
5
<h2 class=""><strong>Tapioka Seme (Manihot esculenta)</strong></h2>
<h2><span style="color: #ff0000;"><strong>Cena je za pakovanje od 3 Semena.</strong></span></h2>
<p><b>Tapioka</b><span> </span>(lat.<span> </span>Manihot esculenta) je žbun iz drvenaste porodice<span> </span>Euphorbiaceae, koji raste u<span> </span>Južnoj Americi<span> </span>(Brazil), Zapadnoj Indiji i u nekim drugim tropskim krajevima sveta (Indonezija, Australija).</p>
<h2><span id="Gra.C4.91a_tapioke"></span><span class="mw-headline">Građa tapioke</span></h2>
<p>Tapioka je drvenasta<span> </span>višegodišnja biljka. Svake godine cveta i daje<span> </span>plod, ali se kao<span> </span>hrana<span> </span>ili za<span> </span>industrijsku preradu<span> </span>koriste samo<span> </span>krtola<span> </span>i<span> </span>koren.</p>
<div class="thumb tleft">
<div class="thumbinner"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8f/Manihot_esculenta_dsc07325.jpg/220px-Manihot_esculenta_dsc07325.jpg" width="220" height="165" class="thumbimage">
<div class="thumbcaption">
<div class="magnify"></div>
Koren tapioke</div>
</div>
</div>
<ul>
<li>Koren</li>
</ul>
<p>Koren<span> </span>tapioke je dug i uzan, sa čvrstim homogenim telom, obloženim odvojivom<span> </span>korom<span> </span>koja ja gruba i smedja spolja. Mogu biti od 5-10 cm u prečniku pri vrhu, a 50-80 cm dužine, beličaste ili žućkaste boje. Vrlo je bogat<span> </span>skrobom, a sadrži i značajne količine<span> </span>kalcijuma(50mg/100g),<span> </span>fosfora<span> </span>(40mg/100g) i<span> </span>vitamina C<span> </span>(25mg/100g), a deficitaran je<span> </span>proteinima<span> </span>i drugim<span> </span>hranljivim materijama.</p>
<ul>
<li>Stablo</li>
</ul>
<p>Može da dostigne visinu 170—210 cm; Ima glatku belu<span> </span>koru.</p>
<ul>
<li>List</li>
</ul>
<div class="thumb tleft">
<div class="thumbinner"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f1/Manihot_esculenta_-_K%C3%B6hler%E2%80%93s_Medizinal-Pflanzen-090.jpg/220px-Manihot_esculenta_-_K%C3%B6hler%E2%80%93s_Medizinal-Pflanzen-090.jpg" width="220" height="284" class="thumbimage">
<div class="thumbcaption">
<div class="magnify"></div>
Biljka tapioke</div>
</div>
</div>
<p>Oblik<span> </span>lista<span> </span>je<span> </span>linearan, kopljast, zašiljen, dužine 7,5-15 cm. Na površini je tamno zelenkaste boje (hlorofil), sa donje strane je svetlo zelene boje i prekriven je pahuljastim vlasima. U zavisnosti od načina gajenja, postoje mnoge<span> </span>varijacije.</p>
<ul>
<li>Cvet</li>
</ul>
<p>Žuto-zelene boje, dužine manje od 1,2 cm, u obliku<span> </span>grozda.</p>
<ul>
<li>Plod U obliku<span> </span>kapsule, loptastog<span> </span>oblika, oko 0,5 cm u prečniku, sa šest krilatih rebara. Svaka kapsula sadrži tri<span> </span>semenke.</li>
</ul>
<h2><span class="mw-headline" id="Gorka_i_slatka_tapioka">Gorka i slatka tapioka</span></h2>
<h3><span id="Gorka_tapioka_.28Manihot_esculenta.29"></span><span class="mw-headline">Gorka tapioka (<i>Manihot esculenta</i>)</span></h3>
<p>Ukus gorke tapioke potiče od<span> </span>cijanogen-glikozida<span> </span>(linemarin), koji je uzročnik sinteze<span> </span>cijanovodonične kiseline<span> </span>(HCN). HCN je široko rasprostranjena u<span> </span>krtoli; Može biti uništena visokim temperaturama ili<span> </span>fermentacijom.<span> </span>Glikozidi<span> </span>mogu biti odstranjeni u toku prerade tapioke u procesima<span> </span>ekstrakcije,<span> </span>zagrevanja,<span> </span>fermentacije,<span> </span>sušenja<span> </span>ili kombinacijom ovih procesa.<span> </span>Lišće<span> </span>gorke vrste tapioke je tamno i<span> </span>stablo<span> </span>je često crvenkasto. Najviše se koristi za proizvodnju<span> </span>skroba,<span> </span>alkohola<span> </span>i<span> </span>acetona.</p>
<h3><span id="Slatka_tapioka_.28Manihot_dulcis.29"></span><span class="mw-headline">Slatka tapioka (<i>Manihot dulcis</i>)</span></h3>
<p>Sadrži nizak procenat<span> </span>toksina<span> </span>koji su izolovani u korteksu (cortex).<span> </span>Lišće<span> </span>i<span> </span>stabljika<span> </span>su svetlo zelene boje.</p>
<h2><span class="mw-headline" id="Hemijski_sastav">Hemijski sastav</span></h2>
<p>Koren<span> </span>tapioke je veoma bogat<span> </span>ugljenim hidratima; Uglavnom je prisutan<span> </span>skrob, koji je glavni izvor<span> </span>energije.<span> </span>Proteini<span> </span>i<span> </span>masti<span> </span>se nalaze u manjoj količini zajedno sa<span> </span>vitaminima<span> </span>i<span> </span>mineralima. Ove<span> </span>supstance<span> </span>imaju manju<span> </span>nutritivnu vrednost<span> </span>nego kod<span> </span>žitarica, mahunastih<span> </span>biljaka<span> </span>i nekih drugih korenasto-krtolastih biljaka. List tapioke se koristi za<span> </span>ljudsku ishranu<span> </span>i proizvodnju<span> </span>stočne hrane, jer je bogat<span> </span>aminokiselinama. Ukupni<span> </span>hemijski sastav<span> </span>tapioke varira u različitim delovima biljke, prema lokaciji, raznolikosti, starosti, metodama analize i<span> </span>ekološkim uslovima.<span> </span>Suva materija<span> </span>korena tapioke sadrži ukupno od 64-72 % ugljenih hidrata, koji se sastoje iz skroba, uglavnom u obliku<span> </span>amiloze<span> </span>i<span> </span>amilopektina.</p>
<h2><span id="Toksi.C4.8Dnost_tapioke"></span><span class="mw-headline">Toksičnost tapioke</span></h2>
<p>Ličće tapioke se ne može konzumirati<span> </span>sirovo, jer sadrži slobodni i vezani cijanogen-glikozid, koji u prisustvu<span> </span>enzima<span> </span>linameraze, koji se po prirodi nalazi u<span> </span>sastavu biljke, oslobadja cijanovodoničnu kiselinu. Ako je prisutan u dovoljnim količinama, cijanogen-glikozid može izazvati<span> </span>akutno trovanje<span> </span>cijanidom<span> </span>i smrt kod čoveka i životinja. Različite vrste tapioke se često kategorišu ili kao slatke ili kao gorke, što označava izostanak ili prisustvo toksičnog nivoa cijanogen-glikozida. Takozvana slatka tapioka može proizvesti oko 20mg cijanida po kg svežeg korena, dok gorka tapioka može da proizvede i do pet puta više. Tapioka koja raste u toku suše ima visok sadržaj toksina.</p>
<h2><span class="mw-headline" id="Bolesti_tapioke">Bolesti tapioke</span></h2>
<p>Bolesti tapioke čine uglavnom različita<span> </span>mikrobiološka oboljenja, koja se mogu razvrstati na:</p>
<ul>
<li>Bakterijske bolesti:<span> </span>Plamenjača<span> </span>(Xanthomonas axsonopodis pv.manihotis; Ugaone lisne pege (Xanthomonas campestris pv.cassavae; Mehurići na stablu (Agrobacterium tumefaciens Biovar 1)… Xanthomonas campestris napada petiljku lista što dovodi do vaskularne infekcije, koja dovodi u opasnost mlade biljke. Može biti prenesena kišom, odnosno kapljicama rose.</li>
<li>Gljivična oboljenja: Pegavost biljke (Cercospora vicosae), Pepeo tapioke (Oidium manihotis), Pythium-trulež korena (Pythium spp)</li>
<li>Ostali poremećaji i oboljenja tapioke: Trulež korena posle žetve, Fiziološka i patogena kvarenja, Male boginje na korenu, Mikrobiološko truljenje zbog prisustva Cyrtomenus bergi. Trulež korena nakon setve se javlja za vreme skladištenja u nekontrlisanoj atmosferi, kada je prisutna velika vlažnost vazduha i mezofilni optimum temperature.</li>
<li>Virusi<span> </span>i mikroplazmatična oboljenja.</li>
</ul>
<h2><span class="mw-headline" id="Upotreba">Upotreba</span></h2>
<p>Tapioka se koristi u:</p>
<div class="thumb tright">
<div class="thumbinner"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/06/Tapioca_pudding-2.jpg/220px-Tapioca_pudding-2.jpg" width="220" height="195" class="thumbimage">
<div class="thumbcaption">
<div class="magnify"></div>
Puding od tapioke</div>
</div>
</div>
<div class="thumb tright">
<div class="thumbinner"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f7/Tapioca_chips.jpg/220px-Tapioca_chips.jpg" width="220" height="146" class="thumbimage">
<div class="thumbcaption">
<div class="magnify"></div>
Čips od tapioke</div>
</div>
</div>
<div class="thumb tleft">
<div class="thumbinner"><img alt="" src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/57/Tapioca_Sago-Sabudana-India.jpg/220px-Tapioca_Sago-Sabudana-India.jpg" width="220" height="170" class="thumbimage">
<div class="thumbcaption">
<div class="magnify"></div>
Perle tapioke</div>
</div>
</div>
<ul>
<li>Ishrani- kao kulinarski dodatak raznim jelima; Može se koristiti i koren biljke, spremljen na različite načine, kao<span> </span>čips<span> </span>ili kao meko kuvana tapioka koja ima specifičan miris i može da zameni<span> </span>kuvani krompir,<span> </span>njoke, dodaje se<span> </span>supi<span> </span>i koristi se kao pratnja mesu. Najčešća upotreba je u svrhu proizvodnje<span> </span>pudinga<span> </span>tj. praška koji je zaslađen i aromatizovan; Puding na bazi tapioke može se razlikovati od ostalih po sitnim zrncima nalik na<span> </span>kavijar. Dodavanje odgovarajućih boja,<span> </span>aroma,<span> </span>jaja,<span> </span>mleka<span> </span>i<span> </span>šećera<span> </span>može se preraditi u različite proizvode, posebno u obliku poslastica. Tapioka<span> </span>brašno<span> </span>može se koristiti za proizvodnju<span> </span>hleba, i kao zgušnjivač. U savremenim okolnostima od korena tapioke pravi se prašak sličan brašnu, koji se vlaži i oblikuje kao kuglice, koje nose naziv „biseri”; ti biseri postoje u nekoliko veličina i mora biti pripremljen pre upotrebe.</li>
<li>Medicini- kao lagana hrana za bolesnike, kao i za odojčad u periodu odvikavanja od majčinog mleka. Delovanje na dečiji stomak je blago zbog manjeg udela kiseline u sastavu. Gorki koren tapioke se koristi za lečenje dijareje i<span> </span>malarije, a može se koristiti i za lečenje<span> </span>hipertenzije,<span> </span>glavobolje<span> </span>i<span> </span>bolova.</li>
<li>Farmaceutskoj industriji- kao vezivno sredstvo (binder) sto znači da je prisutna u velikom broju tableti.</li>
<li>Industriji- najviše se koristi u Kini kao osušena tapioka, i to kao sirovina za proizvodnju alkohola i skroba, koji se uz specifični sistem enzima razlaže do glukoze koja<span> </span>alkoholnim vrenjem<span> </span>daje<span> </span>etanol, sto je oblik obnovljivih izvora energije, koji može biti čak i zamena za<span> </span>benzin.</li>
</ul>
<h2><span id="Proizvodnja_bra.C5.A1na_i_skroba_iz_tapioke"></span><span class="mw-headline">Proizvodnja<span> </span>brašna<span> </span>i skroba iz tapioke</span></h2>
<p>Prilikom proizvodnje brašna, neophodno je izdvajanje skrobnih granula iz krtoli u što čistijem obliku. Granule se nalaze u ćelijama zajedno sa svim ostalim sastojcima<span> </span>protoplazme(proteinima, rastvorivim ugljenim hidratima, mastima…) koje mogu biti uklonjene procesom purifikacije. Prerada skroba se može podeliti u sledeće faze:</p>
<ul>
<li>Priprema i ekstrakcija</li>
<li>Prečišćavanje</li>
<li>Uklanjanje vode centrifugiranjem i sušenjem</li>
<li>Završne operacije</li>
</ul>
<p>Ovaj metod pripreme skroba je neophodan za bilo koju vrstu skroba;za manioku, međutim, zbog relativno male količine sekundarnih primesa, razdvajanje u svakoj fazi se obavlja sa lakoćom, dok kod ostalih žitarica odvajanje klica od proteina u drugoj fazi se vrši uz prisustvo hemikalija. Od korena tapioke se dobija prvoklasno brašno bez posebne opreme, uz pomoć<span> </span>prečišćene vode. Ovo čini obradu tapioke pogodnom za seoske industrije.</p>
<h2><strong><a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/Tapioka" target="_blank" title="Izvor Wikipedia Manihot esculenta" rel="noreferrer noopener">Izvor Wikipedia Manihot esculenta</a></strong></h2>
<script src="//cdn.public.n1ed.com/G3OMDFLT/widgets.js"></script>
MHS 101 (3 S)
